Ирски револуционар Боби Сендс

Роберт Џерард Сендс (ирски: Roibeárd Gearóid Ó Seachnasaigh); (Белфаст, 9. март 1954. – Затвор Мејз, 5. мај 1981.), познат као Боби Сендс, члан Привремене Ирске Републиканске Армије и штрајкач глађу који је изабран у Парламент Уједињеног Краљевства.

Меморијални мурал у Белфасту

Родио се у Северној Ирској. Имао је две сестре и брата. Веома рано осетио је проблеме који постоје у Ирској због припадности другој вери. Постао је приправник за каросеристу, док га лојалисти нису отерали.

1972, ‘године невоља’ са највише смртних случајева, Боби се прикључује ИРА-и. У октобру исте године, Сендс је ухапшен и осуђен за поседовање 4 пиштоља која су нађена у кући у којој је живео. У априлу 1973. је осуђен на 5 година затвора.

Кад је пуштен 1976, вратио се својој породици у Твинбрук у западном Белфасту. Сендс се вратио у активно учествовање у ПИРА. Након тога је оптужен у октобру 1976. да је укључен у бомбардовању „Балморал Фурнитур Компани“ у Дунмуриу. Иако никада није правоснажно осуђен за ово дело, те и порота и судија рекоше да нема никаквих доказа који би указивали на његову уплетеност у тај чин. Након бомбардовања, Сендс и још најмање 5 особа у бомбашком тиму су били укључени у борбу ватреним оружјем са полицијом. За ово никада није осуђен због недостатка доказа. Сендс са још пар сабораца бива ухапшен док су бежали аутом. Пронађен је пиштољ из обрачуна који је послужио као доказни материјал.

На његовом суђењу (у септембру 1977.) је одлучено да је крив за илегално поседовање оружја (доказни пиштољ), те је на опште изненађење осуђен на изразито високу казну за такво дело од невероватних 14 година.

Затворску казну је служио у затвору Мејз, зван од ирских републиканаца Лонг Кеш. У затвору, Сендс постаје писац и прозе и поезије која бива објављена у листу Irish republican newspaper An Phoblacht. При крају 1980-е Сендс бива изабран за командног официра ИРА затвореника у Лонг Кешу.

Републикански затвореници су организовали серију протеста којима су тражили да им се врати статус политичких затвореника, а не да им се суди као обичним криминалцима. То је започело „протестом дека“ 1976, кад су затвореници уместо униформи носили ћебад. Тада крећу бруталне мере гушења тих протеста који има врхунац у „прљавом протесту“ 1978. када су почела уобичајена пребијања у блату и каљузи која су довела до тога да су затвореници живели у прљавштини тако што су запрљавали изметом зидове. Ту је и био први штрајк глађу у јесен 1980, када је британска влада пристала на услове штрајкача. Кад је штрајк завршен влада је вратила ствари у првобитно стање.

1981. ирски штрајк глађу започиње када Сендс одбија храну 1. марта 1981. Сендс одлучује и да се други затвореници прикључе штрајку у размакнутим редоследу тако да се глас затвореника боље чује те да се може пратити погоршање стања затвореника који је најдуже штрајкују.

Штрајк глађу је захтевао „Пет Захтева“:

1. право да се не носи затворска униформа;
2. право да се не ради затворски рад;
3. право на слободно дружење са другим затвореницима, организацију образовних и рекреативних садржаја;
4. Право на једну посету, једно писмо и један пакет недељно;
5. Потпуни поврат опроста изгубљеног током протеста.

Прави циљ штрајка је био да се прогласе политичким затвореницима, а не да се етикетирају као криминалци, POW (prisoners of war). Ипак и данас постоји мишљење да је примарни циљ било добити међународну подршку и публицитет.

Кратко након почетка штрајка, Сендсове присталице се организују и у својој заједници прогурају њега као кандидата. Ипак то је у протестантској заједници примљено уз снажне отпоре. Након неизвесне кампање, Сендс добија место 9. априла 1981, са 30,493 гласа наспрам 29,046 за Унионистичку партију Улстера. Тако Сандс постаје најмлађи посланик.

Три недеље касније, Боби Сендс умире у затворској болници након 66 дана штрајка глађу у 27. години живота. Та вест је потакла јаке побуне и протесте широм Северне Ирске. Преко 100000 људи је учествовало у његовом спроводу.
Сендс је био члан парламента 25 дана, иако никада није сео на своју демократски изабрану столицу.

Улица Бобија Сендса у Техерану

У свом говору 5, маја 1981, Премијерка Маргарет Тачер каже: „Г. Сендс је био осуђени криминалац. Одабрао је самоубиство. То је био избор који његова организација није допустила многим њеним жртвама.“

Овај унос је објављен под ИРА. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s