Последња исповест Гаврила Принципа

Видовдански херој и револуционар

Многи су мислили да је Принцип једно дете, закључио је сажаљиво психијатар др Мартин Папенхајм, једини човек из спољњег света коме је 1916. дозвољено да уђе у тврђаву казамат Терезијенштат и разговара с атентатором на аустријског престолонаследника Франца Фердинанда, пишу Вечерње новости.

Три дана уочи разговора с лекаром Гаврило Принцип је скинут са зида тамнице са кога је дословно висио као на распећу, јер су му руке биле у високо учвршћеним оковима.

„Вечерње Новости“ објављују делове заборављене забелешке др Папенхајма, које су последња забележена исповест младића који је веровао да ће пуцњи на Видовдан 1914. Покренути револуцију међу свим поробљеним Словенима.

– Принцип је одавао утисак фанатика и карактерног човека – забележио је др Папенхајм. – Љубав према свом народу показивао је у свакој прилици. Био је интелигентан човек, душевно здрав. Жалио се се што у затвору не може ни са ким да говори. Вести о голготи српског народа на њега су поразно деловале. Тешио се да би до светског рата дошло и без његовог атентата. Никада никог није оптуживао. Говорио је да је атентат био његова замисао у коју је увукао све своје другове. Увек сам имао утисак да говори истину. Принцип је историјска личност и задовољан сам јер сам разговарао с њим.

Психијатар је утврдио да је Принцип одмалена био усамљеник, ћутљиви идеалиста, који је живео у свету књига и великих идеја о слободи.

– Највише пати зато што нема шта да чита – записао је Папенхајм. – Ноћу спава по четири сата. Каже да увек сања.

Принципе реченице, које је бележио психијатар, биле су кратке и искидане, баш као и његово тело које је разједала туберкулоза и живе ране на грудима и руци, од пребијања и мучења.

– Ране су се погоршале, много гноје, он бедно изгледа – записао је др Папенхајм. – Покушао је да се убије, али није успео јер је био исувише слаб.

Утамниченом Принципу су биле ускраћене све информације из спољног света, нарочито због пораза које је Аустрија трпела 1914-1915. године на српском фронту. Прве вести добија тек кад је Србија окупирана, а њих осећа као најтеже мучење.

– Чуо сам трагичне вести да Србија више не постоји – забележио је Папенхајм. – Тешко мом народу. – Имао сам идеале, а сада је све срушено.

„Тромо се време вуче,
И ничег новог нема,
Данас све као јуче,
Сутра се исто спрема.

Право је рекао Жерајић,
тај српски соко сиви:
Ко хоће да живи нек мре,
ко хоће да мре нек живи!“
(Гаврило Принцип)

Овај унос је објављен под Принцип. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s