Бјелорусија, земља која је рекла „не“ масовној приватизацији и продаји компанија странцима


Европска Унија планира увести додатне ригорозне санкције Бјелорусији, као повод је истакнуто наводно „озбиљно кршење људских права“.

Бјелоруски предсједник Александар Лукашенко рекао је како ће нове санкције бити „бескорисне“, али и најавио „жестоки одговор“ уколико ЕУ настави с увођењем санкција против његове земље.

„Морате разумјети како само привремено толерирамо ваше пријетње санкцијама, али чим пријеђете „црвену линију“ жестоко ћемо одговорити“, рекао је данас бјелоруски предсједник пред окупљеним амбасадорима у Минску.

Што се тиче „жестоког одговора“, Лукашенко је засигурно мислио на стратешку позицију Бјелорусије преко које се одвија знатан дио трговине између запада и истока.

У свом говору Лукашенко је такође навео: „Шта Европљани уопште желе од нас? Минск не ствара никакве проблеме сусједима или било којој другој земљи“.

Бјелоруски предсједник такође упозорава западне силе да престану радити планове против Бјелорусије: „Но, када би било која држава усудила се угрозити стабилност Бјелорусије – борићемо се до смрти као и у периоду 1941-45 и обранити нашу независност и суверенитет, чак и ако притом изгубимо подршку наших пријатеља Русије и Кине“.

У тој изјави предсједник Лукашенко заправо је дао свој осврт на шири гео-политички ангажман који се проводи у свијету данас. Чињеница је како се води жестока дипломатска и војна офанзива против свих држава које нису директно подложне западу.

Једине велике силе које, за сада, могу одолијевати том процесу су Русија и Кина. Ипак, Лукашенко показује како је итекако свјестан да „пријатељство“ с те двије велике силе никада није стабилно до оне границе да се у њих може апсолутно поуздати.

Бјелорусија: стабилна економија, незапосленост испод 1%, отпор приватизацији и распродаји компанија странцима

Бјелорусија је већ дуго времена на „мети“ западних сила. Многи аналитичари који се баве гео-политиком сматрају како ће „Бјелорусија доћи на ред“ чим се заврше офанзиве на простору Блиског истока и сјеверне Африке.

Претходна америчка државна тајница, Кондолиза Рајс, описала је Лукашенка као „посљедњег диктатора у срцу Европе“.

Подсјетимо, Бјелорусија је постала самостална држава након распада СССР-а, али запад је од самих почетака био изузетно критичан према Бјелорусији. Прије свега због чињенице да се Лукашенко, који је на власти још од 1994., жестоко успротивио подилажењу тржишној економији и приватизацији која је похарала дословно све друге бивше совјетске републике.

Лукашенко је зауставио тај процес у самоме старту, задржано је државно власништво чиме је спријечена масовна распродаја државне имовине.

Бројне компаније су у приватном власништву, али већином у услужном сектору и у домаћем власништву. Све битне гране попут индустрије и пољопривреде и даље контролира држава.

Телекомуникације, енергетика и друге битне индустрије такође су под управом државе. Слично је и с медијима, што је једна од највећих замјерки западних сила.

Банкарски сектор строго је регулиран и такође већински се налази у државном власништву.

За разлику од стриктно капиталистичког модела којим су кренуле Русија и друге бивше СССР државе, Лукашенко се опредијелио за „тржишни социјализам“ који више подсјећа на југославенски модел из 70-их и 80-их година.

Колико су избори за предсједника доиста „демократски“ тешко је рећи, прије свега због чињеница да је земља поприлично изолирана.

Но, унаточ тим критикама битно је истакнути неке друге елементе који показују како је живот у данашњој Бјелорусији по многочему квалитетнији него у блиском сусједству.

Према међународном истраживању, људски развојни индекс – HDI* ili Human Development Index – у Бјелорусији је највиши у цијелом ЗНД-у*.

Већина компанија је у државном власништву. У страним компанијама ради само 1.4% становништва.

Док Европска Унија и друге земље муку муче са незаустављивим растом стопе незапослености, у Бјелорусији незапосленост је у трајном опадању – према најновијим информацијама истраживања које је провео ММФ – незапосленост у Бјелорусији је испод 1%.


Бјелорусија – стопа незапослености у периоду 1991-2010 (извор: ММФ)

Једнократан пад БДП-а, али не због кризе, него одлуке да се свим радницима повећа плаћа за 30%

Државни БДП континуирано расте од почетка 2000-их, конкретан пад је забиљежен у 2009-ој, но већ у 2010. економија се опоравља.


Бјелорусија – кретање БДП-а у периоду 1990-2010 (извор: Свјетска банка)

Занимљив је податак везан уз пад БДП-а – према детаљном извјештају америчког Стејт департмента, пад у БДП-у није настао због утицаја глобалне финанцијске кризе већ због одлуке Владе да се свим радницима повећају плаће за 30%.

Према посљедњим информацијама од министарства господарства БДП је у првом мјесецу ове године стабилан, док се у првом кварталу очекује раст од 2.5%.

Проблем у економији ствара хиперинфлација. Домаћа валута, бјелоруска рубља пала је знатно у односу на амерички долар. Тржиште је стабилизирано чвршћим надзором над валутом.

Према посљедњим подацима у пољопривреди ради 14% радне снаге, индустрији 34.7% и 51.3% у услужном сектору.

Чернобилска катастрофа 1986. имала је девастирајуће посљедице на Бјелорусију, уништен је знатан дио пољопривредног сектора, велика површина је озрачена, а трошкови на санкционирање те катастрофе изнимно су високи и данас.

Вањски дуг износи, према задњим информацијама ММФ-а, 26.54% БДП-а што је знатно мање него у многим земљама ЕУ-а.

Бјелорусија има око 9,5 милиона становника.

* ЗНД = Заједница Независних Држава – господарски, политички и економски савез 11 бивших совјетских република

* HDI је уведен почетком деведесетих година 20. стољећа од стране УН-а. Свака држава процјењује се у распону од 0.001 до 1.0 – бодови се дају на темељу очекиване животне доби, образовања и дохотка.

(advance.hr)

Овај унос је објављен под Антикапитализам, Белорусија, Лукашенко. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s