Национал-револуционарни покрет у Вајмарскoj републици – II део

Национални бољшевизам

Термин „Национал-бољшевизам“ се често расправља данас. Историчари, попут Курта Сонтхajмерa и Ернст-Отa Шидекопфа, примењују овај концепт на обе националистичке иницијативе у оквиру Комунистичке партије, као и трендове у оквиру Национал-револуционарног покрета: „То (концепт „националног бољшевизма“) се односи на националистичке тенденције у Немачким комунистичким и социјалистичким покретима, као и тенденције унутар радикалног десничарског табора.“ Због свог радикализма два покрета нужно се морају сретaти изнова и изнова, у пријатељству или непријатељству. Ово изједначавање „Национализма левице“ са „социјализмом деснице“ није само од мале помоћи у објашњавању концепта, него је и историјски нетачно. Радикални национализам Комунистичке партије (КПД), као што је изражен у Шлагетеревој директиви (1923), а касније у „Програмским приказима у погледу националног и социјалног ослобођења немачког народа“ (1930), био је један случај. „Бољшевизам“ у Народном покрету био је потпуно други случај.*

„Шлагетерова-(а касније и „Шерингерова-„) директива је била на првом месту замишљена да се приближи национално настројеним масама. КПД је покушао да се профилише као „прави представник“ немачког народа. **

Много прецизније дефинисање појма „Националног бољшевизма“, дао је Француз Луј Дупо (буржујски историчар). Он описује „прави“ Национални бољшевизам као „најчистији и најтежи облик немачког национализма.“ „Национал-бољшевизам заправо није засебна идеологија, већ само још један систем Конзервативне револуције који је одобрио све његове основне вредности: људи са сопственим „народњачким“ идентитетом, „веза“ и структурирано друштво и изнад свега држава и Нација који једини имају право на вођење политике. Већина протагониста веома често је одбијала да се квалификује као „национал-бољшевик“ и да би било боље звати их „радикални Национални Револуционари“. У њиховом безусловном национализму су отишли далеко изнад историјског „фашизма“ идеолошке реакције.

Идеологија Национал-бољшевика

Један од главних представника национал-бољшевика у завршној фази Вајмарске републике је Ернст Никиш. На основу његових изјава могу се извући идеолошке линије радикалних националних револуционара (или Национални бољшевизам). Не само национализам, већ и апсолутна одбојност према идејама из 1789 – Велике француске револуције и идеје либерализма – карактерише национални бољшевизам као део Конзервативне револуције.

„Зато што је то бити или не бити, ако жели наставити да постоји, Немачка неће бити поштеђена: Масакр Светог Вартоломеја и Сицилијанска вечерња против свега западњачког у њој. Са немилосрдном чврстином има да искорени све што је у њој повезано са Западом.“ (Никиш, Е.)

У свом раду „Мисли о немачкој политици“ (1929) Никиш формулише „стратегију Куерфронта“ да формира „нови фронт“ (Neue Front) за Национални покрет, стратегију коју су у то време прихватиле готово све школе Конзервативне Револуције (осим НСДАП!). Национал-бољшевици су желели – и то их разликују од других покрета – да немачки комунисти (КПД) учествују у овом „новом фронту“. Међутим, Никиш се снажно противио совјетској Немачкој:

„Немачка одбија да буде преузета од бољшевизма. Уместо тога, она развија своје сопствене посебне идеје, дијаметрално супротне од 1789, животни облик њој својствен“.
(Никиш – Одлука 1930)

Највећа разлика између национал-бољшевика и других националних покрета, као што су Јунг Конзервативци, Штрасеристи или НСДАП, био је њихов концепт спољне политике. Они су били најрадикалнији заговорници тзв. „Ostoriëntatie“; алијансе Рајха са совјетском Русијом против плутократског Запада. Никиш:

„Где се германска крв меша са словенском крвљу, ту ће настати права држава. Пруска је направљена од мешавине Германа и Словена. У Острауму, од германско-словенске крви, Пруска је достигла своју величину. Прешли смо ка истоку и нашли нове корене и нашу мисију. Нови центар ће се појавити, који ће се протезати од Тихог океана до Рајне, од Владивостока до Влисингена. Немачка као мозак, организатор и део једног блока који се шири од Тихог океана до Рајнских држава“. (Никиш – Одлука 1930)

Никишов анти-Хитлеризам

1932. Никиш је изјавио у свом памфлету „Хитлер – немачка пропаст“ да је Хитлер био типичан представник Запада – баш као и сви остали – због жестоког противљења бољшевизму.“ Док је „срамни диктат“ из Версаја био много погубнији за Немачку него што би бољшевизам икада могао бити.“ Ван тога, Хитлеров легализам је жестоко критикован.

„Хитлеров легализам произилази из чињенице да он долази из католичке Аустрије и Баварске, које су увек биле под утицајем декадентног Рима и Медитерана. Ово је у супротности са протестантском Прусијом“. (Никиш – Хитлер, немачка пропаст)

* „Шлагетер“ курс КПД. Након што је влада Рајха заостајала са репарацијама чланицама Антанте, француски империјалисти (подржани од Белгије) окупирали су Рур у јануару 1923. Тада је дошло до оружаног отпора (саботажа и „директна акција“), националистичких акционих група. У мају 1923. Француски војни суд осудио је  поручника и фрајкорпс ветерана Алберта Леа Шлагетера, вођу једне диверзантске јединице, на смрт. Његово погубљење је довело до таласа националистичког гнева у Рајху. КПД им се придружила и покренула позив „доле са владом националне срамоте и издаје народа“ (усмерен против владе Рајха – Вилхелм Куно). Карл Радек (специјалиста Комунистичке интернационале за немачка питања и део руководства Комунистичке партије) одржао је легендарни „разлог Шлагетер“ у јуну 1923, у којем је похвалио Шлагетера као „мученика немачког национализма“, убијеног од стране „присталица француског империјализма“.

** Програмска Декларација о националном и социјалном ослобођењу немачког народа (позив Централног комитета Комунистичке партије) Цитат: „Поцепаћемо похлепни Версајски мировни споразум и Јунгов план, који је начинио Немачку слугом, и отказати све међународне дугове и репарације“. „Данашња је Немачка беспомоћна и изолована, совјетска Немачка не мора страховати од страних империјалиста.“

Овај унос је објављен под Конзервативна револуција, Национал-бољшевизам. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s