Истина о Чеу и кубанској револуцији


Разговарала Мара Кнежевић Керн

Са ћерком чувеног светског револуционара Ернеста Че Геваре, Алеидом Геваром Марч, сусрели смо се у Софији, на скупу подршке Куби и петорици кубанских грађана, заточених у америчким затворима, покренуте да би се јавно мњење у Европи упознало са еклатантним примером кршења људских права у САД. Да подсетимо, они су ухапшени у септембру 1998. у Мајамију, под оптужбом да су радили „против сигурности Америке“. Читав ток суђења недвосмислено указује на то да је у питању политички процес, о чему сведоче и драконске казне какве су преседан у америчком правосуђу. Наравно, била је то и ретка прилика да са Чеовом ћерком поразговарамо и о недавно откривеним филозофским текстовима овог великог револуционара, о до сада неоткривеним појединостима из његовог живота, али да и из прве руке сазнамо понешто о актуелној ситуацији на Куби и новим социјалистичким тенденцијама у Латинској Америци.

Како Куба успева да формира личности као што су ваши хероји из Мајамија?
Нама је то приоритет: створити генерацију која ће разумети наше основне моралне постулате: солидарност, уједињење и међусобно поштовање. Пионири у школи имају слоган: „Пионири за комунизам! Бићемо као Че“. То је природно, сваки народ има своје хероје који су својим животом доказали не само љубав према свом народу, већ љубав према човечанству. Томе их учи и поезија Хозе Мартија која је уткана у темеље нашег образовања… Једног дана школски друг је упитао моју ћерку нешто у вези са Чеовим дневником, а она се постидела зато што га није прочитала. Од тада је постала најпреданији читалац Чеове писмене заоставштине. Нисам јој ја то наметнула, наметнуо јој је то живот на Куби.

На српски језик је преведено неколико књига о Чеу и Фиделу, али не и Чеови филозофски текстови.
Мало се зна о томе да је Че у својој 17. години почео да пише „Филозофски речник“. Шест свезака је нестало у Боливији, а до сада је објављено 15 књига. Чеова проза је иронична и духовита, то се види из његових писама, а цитираћу једно карактеристично за његов стил. Познати кубански психијатар и Чеов пријатељ објавио је стручну књигу у 6.000 примерака и послао је Чеу да чује његово мишљење. Че му је одговорио: „Писање одлично, тираж катасрофа!“ Че је био против мегаломанских пројеката, и одмах му је пало у очи да на Куби нема 6.000 читалаца заинтересованих за ту тему… Писао је и поезију, али по мени лошу, па породица није желела да се то објави.

Боље је умрети са сазнањем да ћеш променити свет, него умрети гладан: Че Гевара и Фидел Кастро за време кубанске револуције

У вези са Чеовим одласком са Кубе, након победе Револуције, колају контроверзни, можда чак и злонамерни коментари. Разјасните нам тај детаљ из његове биографије.
Че није отишао са Кубе у егзил, он је отишао у ту мисију по сопственој вољи. Фидел није желео да отац оде, али га није спречио у складу са њиховим договором из младости. Кад су се упознали у Мексику, Фидел и Че су се договорили да ће након победе Револуције – уколико преживи – Че имати потпуну слободу да следи свој револуционарни пут у Латинској Америци… Стицајем околности, отац је отишао у Африку, у Конго, али је дошло време кад су Африканци одлучили да им нису потребни Кубанци… Фидел је тада покушао да убеди Чеа да се врати на Кубу, али овај није желео да разочара Кубанце који су с надом гледали у ослобођење Африке. Желео је да иде даље… Али требало је организовати наставак борбе у Латинској Америци, па му је Фидел предложио да се врати на Кубу инкогнито, обави припреме и настави свој револуционарни пут. Тај историјски детаљ се злоупотребљава на међународном плану како би се компромитовали односи те две личности.

Организација ИЦАП веома је активна у борби против америчке пропаганде. Захваљујући њој, људи из целог света имају могућност да се сретну и повежу у борби против егоизма великих сила.
Желим да нагласим да је ово наша најозбиљнија битка од победе Револуције – то је борба против контрареволуције. У глобалном свету огромна је моћ речи, лажи се понављају а ми желимо да људи схвате да ће их они који лажу о Куби лагати и о свему осталом што се тиче њихових живота. Једна од њихових лажи јесте лаж о животу на Куби. Због тога Американци не дозвољавају свом народу да одлази на Кубу – да се та лаж не би раскринкала… Погледајте филмове Мајкла Мура – њега нико са Кубе није платио да својим филмовима открива истину о америчком капитализму. Иза њихових сурових поступака према породицама кубанских заточеника, којима ускраћују основна људска права, кршећи сопствене законе, стоји велики страх и немоћ пред једном малом несаломљивом Кубом. Као што су се уплашили и мале несаломљиве Србије коју су покушали бомбама да ућуткају. Погледајте само колико се најмоћнија нација на свету плаши кубанских жена: супругама заточених кубанских хероја већ годинама не дозвољавају да посете своје мужеве у затвору, образлажући то кршење људских права „бригом за безбедност земље“. Поносим се што припадам нацији чијих се жена толико плаши најмоћнија сила света.

Сваки разговор са вама завршава се питањима о Чеу. После толико књига и сведочанстава, тешко је поставити оригинално питање, али увек постоји нека ситница која није забележена.
Разумљиво је интересовање за мог оца и увек радо причам о томе, иако су моја фактографска сећања магловита, иако испуњена великим енергетским набојем. Доминантно осећање је љубав. Мој отац је у свему био жесток, па су такви били и изливи његове љубави према мени. Толико нас је био жељан, да је након повратка имао обичај да приђе мом кревету и пољуби ме, после чега бих се увек пробудила. Сада то исто ја радим својим кћеркама. Тај импулс љубави који смо добили у породици мој брат и ја преносимо на нашу децу. Отац је имао мало времена за приватни живот, због чега је сваки тренутак у кући користио да нам се посвети… Мој отац је, де факто, био први амбасадор кубанске револуције, па је с нама успостављао контакт путем разгледница и прича. Имамо у породичној архиви аудио снимак на ком он прича причу мом брату Камилу… Као типичан Аргентинац, отац се изражавао веома слободно, користећи речи које баш и нису за дечје уши. Мама се веома љутила због тога и непрестано га упозоравала на последице, које су и уследиле: брат је почео да се изражава речима из татиног речника. И тако је отац покушао да реши проблем смисливши причу за Камила, рекао му је да има једног пријатеља који му је рекао да његов син у школи говори ружне речи и да ће – ако тако настави – тај пријатељ угристи његовог тату за ногу. За мене је измислио једну песму и певао је иако уопште није имао слуха. Остало сам слушала од мајке, која га је много волела, а моја деца о њему уче и у школи.

Че Гевара са ћерком Алеидом у друштву Фидела Кастра

Има ли наде да се Јужна Америка уједини?
Јужна Америка већ дуго кључа, Хуго Чавес – „луди председник“, Индијанац, Кастра сматра својим оцем и пуно ради за Кубу. Али Колумбија, Венецуела, Хондурас имају велике проблеме у вези са информисањем. Пријатељи у Европи брину шта ће бити после Кастра. Кастро је важан, али наш народ је информисан, он познаје своју историју и зна да опстанак Револуције не зависи од једног човека.

Како се светска криза одражава на вашем континенту?
Економски пораз система који промовишу најмоћније силе света треба искористити да се човечанству понуде неке нове алтернативе… Не буне се само народи, буни се читава планета. Сви ти земљотреси, поплаве, урагани, упозоравају да сви морамо да се окренемо очувању наше заједничке куће, планете Земље, и да уместо профита почнемо да изговарамо реч солидарност. Узмите једну Швајцарску, богату, напредну земљу, која себи дозвољава да странцима прода сопствене изворе минералне воде. Може ли се ниже пасти?

Може ли човечанство да оствари сан о бољем животу за све, без победе социјализма?
Може! Ми не треба да трошимо своје снаге у борби против капитализма, нека сваки народ бира систем у ком жели да живи, као што се ми боримо да очувамо систем који смо изабрали. Наша борба има крајњи циљ да створимо новог, бољег човека. Такав човек ће у сваком систему желети да оствари праведно друштво… Навешћу вам занимљив пример Катара. То је емират, али њихов емир свесрдно подржава Кубу. Када сам га питала како то да они као капиталистичка земља подржавају социјалистичку Кубу, он ми је одговорио: „Ви не треба на мене да гледате као на капиталисту, већ као на пријатеља“… Знате ли шта је Катар урадио када су Американци почели да малтретирају њихове студенте после 11. септембра? Емир је повукао све студенте у земљу, „купио“ врхунске професоре и обезбедио им најбоље образовање у сопственој земљи. Ко је ту изгубио?

„Ишчупај једну длаку из вуковог крзна па ћеш га ослабити, а ти постати јачи.“ Председник Венецуеле Уго Чавез и Фидел Кастро за њеног сина

Грчка криза је продрмала европски континент, да ли ће Европа нешто научити од Грка?
У Грчкој је рођена демократија, можда је због тога грчки народ освешћенији од осталог дела Европе, која је уосталом најодговорнија за њихове економске проблеме… Многи у Европи још не схватају колико она дугује народима широм света. Била сам у Португалу и гостовала у њиховој прелепој библиотеци, чији је ентеријер сав био у скупоценом дрвету са дуборезима и луксузним детаљима. Студенти су ме сасвим добронамерно питали да ли на Куби има тако лепих грађевина. Ја сам те младе људе питала да ли знају да је то дрво из Амазоније, да су га вековима отимали од народа који тамо живе и да је можда дошло време да почну да враћају дугове.

Несврстани су некада били покретачка сила Трећег света, а француски председник изјављује да Африка још није ушла у историју. Има ли та ароганција покриће?
Покрет несврстаних створен је на постулатима солидарности и међусобног поштовања, што му даје морални кредибилитет, а земље чланице овог Покрета на путу су да постану значајна политичка и економска сила. Они који то не увиђају лажу и себе и сопствени народ који није схватио да Европа само троши енергију, коју земље Трећег света производе и поседују. Европа зависи од Трећег света и само је питање времена кад ће ту чињеницу њихови политичари почети да респектују… Са многим афричким земљама имамо изванредне односе, а на нашем континенту интензивно сарађујемо са Венецуелом, Никарагвом, Еквадором, Боливијом, Хаитијем.

Иако оптерећена великим економским проблемима, ваша земља несебично помаже другима. Реците нам нешто о најновијим програмима организације АЛБА.
Ми сматрамо да је најважније подићи ниво образовања народа Латинске Америке. У Венецуели смо започели значајан програм „Ио си пуедо“ – „Ја то могу“. Почели смо да описмењавамо становништво на аутохтоним језицима, како би сачували сопствену културу и обичаје. У организацији АЛБА имамо велики број локалних учитеља, који одлазе у забачене крајеве подучавајући на језицима кичеја, кечеја, креол, гуарани, апмара, гуано… Такође радимо на подизању нивоа медицинских услуга. У Латинској Америци има пуно болесника са катарактом. „Операција чудо“ је настала из потребе да најсиромашнијим слојевима омогућимо операцију ока. До сада смо обавили четири милиона операција, а има још посла с обзиром на то да има 10 милиона болесних. Наше клинике имају најбољу опрему и најстручнији кадар али, на жалост, нисмо у свим земљама добродошли. Лекари нас понекад доживљавају као конкуренцију, не зато што сиромашне оперишемо бесплатно, већ зато што богатима наплаћујемо по нижим ценама, како бисмо са тим средствима отварали нове болнице. У случају Аргентине, која је забранила рад страним лекарима, преусмерили смо помоћ на обуку аргентинских лекара, како би могли да помажу сиромашним болесницима у својој земљи. Најновији пројекат у Венецуели, Боливији и Никарагви треба да олакша живот инвалида. Владе економски подржавају те наше пројекте, тако да смо у многим местима обезбедили долазак лекара код болесника. Незамисливи су услови у којима ти људи живе, а само је питање политичке воље да се ти проблеми реше… Са више од 1.200 кубанских лекара, Куба постаје земља која највише пружа медицинску помоћ народу Хаитија. Не смемо да заборавимо више од 50.000 кубанских сарадника у 77 земаља, 27.000 младих из земаља Трећег света који студирају и дипломирају бесплатно на Куби, 4.700.000 особа описмењених путем кубанског метода „Да, ја могу“, 1.600.000 особа бесплатно оперисаног вида и 12 милиона деце вакцинисане у сиромашним земљама.

Куба се поноси по томе што има најхрабрије жене на свету

Који су вам тренутни приоритети, мислим на Кубу?

Тренутно радимо на томе да уместо једног лекара на 190 породица, обезбедимо два лекара. Велики проблем су и циклони, због којих морамо да изградимо куће које ће бити издржљиве и безбедне. Транспорт на Куби је због санкција у веома лошем стању, па смо недавно набавили кинеске аутобусе. Европска унија је под притиском САД-а наметнула санкције Куби, с такозваном Резолуцијом Европске уније, упркос подршци коју европски народи дају вашој земљи.
Попуштајући под притиском САД-а Европљани показују своју потчињеност диктату и интересима северноамеричке владе, понашајући се према Куби као према колонији. Европски парламент је 11. марта 2010. године осудио Кубу, користећи као изговор смрт једног обичног затвореника, претвореног у „дисидента“, и једним актом мешања тражио од Кубе промену политичког система. Истовремено, ЕУ окреће главу пред десетинама егзекуција у САД-у, ћути пред геноцидом над Палестинцима од Израела, пред анексијом Сахаре од Марока, пред заједничким гробницама од стране владе Колумбије, пред државним ударом у Хондурасу и убиствима, ћути пред блокадом и актовима тероризма Сједињених америчких држава према Куби. Док европски народи плаћају последице капиталистичке кризе, у Латинској Америци АЛБА представља хуману алтернативу.

Људе у Србији је захватила апатија, нису више у стању да бране ни себе ни друге. У Софију је дошла само делегација ентузијаста из друштва српско-кубанског пријатељства, али се наши медији и парламент углавном баве сами собом. С дивљењем гледамо на ентузијазам с којим браните права заточених грађана, и на енергију која вам преостаје за помоћ другима. Шта бисте могли да поручите српском народу?
Разумем вас, и ми понекад посустанемо. Мој отац је једном приликом рекао: „Сви смо ми понекад уморни, али ако се уморимо нећемо бити авангарда света“… Била сам у Београду и згрозила се над рушевинама у срцу града, које су направили НАТО бомбардери. Њихов циљ су били људи а не „војни циљеви“, како је тврдила њихова пропаганда. Али то не сме да вас деморалише, погледајте око себе – нисте сами, и не дозволите да ваша деца забораве да сте се у два рата борили против фашизма и победили… Боље је умрети са сазнањем да ћеш променити свет, него умрети гладан. Треба само сачекати вођу – не мора бити комуниста, важно је да воли своју земљу… Они нас не познају, кад год нам је било много тешко они би појачали притисак и то би нас ујединило и ојачало. Тако је било и са вама. Зашто бисте се сад предали? Знате како кажу Кубанци: „Ишчупај једну длаку из вуковог крзна па ћеш га ослабити, а ти постати јачи.“

Овај унос је објављен под Кастро, Куба, Че Гевара. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s