Археофутуризам

Вера у чуда егалитаризма и филозофије „прогреса“ се ближи свом крају. У питању је била бајка у коју су многи попут наивне деце веровали, али као и свака бајка, и овој долази крај, а „деца“ ће одрасти и схватити да су живели у заблуди.

(*Бодлерово размишљање о прогресу као суштинском неспоразуму јер чињенице свакодневног живота доказују да је човек у великој мери још увек у првобитном, дивљем стању.)

Према Гијом Фају, археофутуризам ће се јавити као последица хаоса садашње цивилизације и биће основни правац размишљања у постапокалиптичном свету. Тај хаос ће се несумњиво јавити и све смо ближи његовом почетку. Знаци су многи. Најглавнији је тај што се садашња цивилизација супроставља природним законима и коси са реалношћу. Након тога следе економска и демографска криза, бујање религијског фундаментализма, прекомерна загађеност планете итд.

Поделе на традиционалисте и модернисте је јалова и превазиђена, и оно што нам теба јесте бити на обе тачке, тј. спојити их, наравно мало модификоване, у оно што се назива археофутуризам. Или како је то Фај рекао, футуризам против модернизма и архаизам против везивања за прошлост, одн. примитивног традиционализма.
У том свету ће бити потребно спајање врлина романтизма (позивање на лепоту и естетику, као и емоције), и врлина картезијанског класицизма тј. принципа разума.

Конкретно појашњење термина археофутуризам би било: спајање древне европске етике са напредном технологијом и уопште свиме што чини овај модерни свет, а није за одбацивање. Архаизам је против гледања у прошлост јер је управо прошлост изазвала ширење и примену егалитарне филозофије модерности. Такође, оно повлачи разлику између оних традиционалних вредности које су позитивне и оних које су шкодљиве.

Археофутуризам усклађује и „традиционализам“ и „гледање у будућност“. Не размишљати у оквирима „или“, већ у оквирима „и“. Прихватати од оба само најбоље.

Нов систем размишљања треба да буде заснован пре свега на стварима које интересују народ, а не само на пуким апстрактним идејама које лебде негде у ваздуxу, које су неопипљиве. Спиритуализам је свакако значајан да би неком покрету дао душу и улио му ону неопходну снагу духа, али сам себи није довољан већ потребно ствари ценити и са становишта материјализма.

Филозофска регенерација би подразумевала спајање ничeовске воље за влашћу, римског поретка и дисциплине, реалистичне хеленске мудрости.

Oсновне разлике између археофутуризма и традиционалзма, најпре je то што археофутуризам не демонизује технолошку науку, јер суштина технологије не вуче порекло из ове садашње антиевропске цивилизације већ и наслеђа Европе, конкретно античке Грчке.

Овај унос је објављен под Археофутуризам. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s