БАКУЊИНИЗАМ

Суштина политичке концепције Бакуњина је слобода јединке и њен спонтани развој на друштвеном плану. Друштво обликује човека у сваком погледу. Човека треба пустити да следи природу која поставља солидарност као закон друштвеног живота. Бакуњин сматра да је сваки закон и сваки ауторитет окренут у корист експлоататорске мањине. Зато га треба социјалистичком револуцијом уништити и ускладити интерес сваког појединца с његовим људским обавезама. Држава је главна негација слободе и она је установа народног ропства. Свака држава, чак иона прелазног периода, значи деспотизам, а не слободу, а свака револуција која се подиже помоћу ауторитета и концентрације моћи, ствара власт која се одваја од маса. Исто се неповерење Бакуњин има и попитању политичких странака, јер свака од њих воли моћ. Свака демократија, па и она непостредна, је за њега илузија. Она представља власт већине која нијевећина масе него већина представника људи од моћи и ауторитета. Бакуњину западни свет изгледа труо и зато он обнову света очекује од Словена.

У тексту Позив Словенима Бакуњин је изложио програм панславизма и презентовао га на Словенском конгресу у Прагу 1848. године. Основна идеја Позива састоји се из захтева словенских народа да се њихова народна воља за независношћу и самосталношћу мора поштовати, али је претходно потребно „распустити деспотске државе, пруску државу… Аустрију… турску империју”. Бакуњин даље каже: “Живо осећајуци заједничке везе историје и крви, заклели смо се да нећемо допустити поновно одвајање наших судбина. Проклињући политику, чије смо жртве били толико времена, ми смо се сами увели у наше право на потпуну независност и заветовали смо се да она мора убудуће бити заједничка свим словенским народима. Признали смо Чешкој и Словачкој њихову самосталност… немачком народу, демократској Немачкој пружили смо своју братску руку. У име оних од нас који живе у Угарској понудили смо Мађарима, бесним непријатељима наше расе… братски савез. Нисмо заборавили у свом савезу самоослобођења ни ону нашу браћу која стењу под јармом Турака.“

Као супротност словенској аполитичности, Бакуњин истиче склоност Немаца ка државности, страст према државном поретку ипослушност. Маркс и Енгелс су критички реаговали на Бакуњинове идеје о Словенима, иако је Бакуњин у каснијеразвио идеју да је будућа велика међународна револуција једина шанса свим народима да превладају својенегативне разлике и уједине се у велику породици народа, ослобађањем од угњетавања Бакуњин убрзо почиње да ради на организовању тајне међународне организације анархиста. Онвелича тактику завере и подизање „нанаданог, стихијског, анархистичко-деструктивног устанка“. Револуција једело широких народних маса које, без генијалних умова, стварају према својим потребама нове обликедруштва. То је самоорганизовање народа без државе, закона и власти. Бакуњин се изјашњавао против својине која је за њега основ неједнакости. Такође је захтевао укидање права наслеђа. Ушавши у Интернационалу он је прикривао своју завереничку организацију Алијансу и настојао да у Интернационали ојача свој положај у циљу спровођења својих схватања Суштина Бакуњиновог учења је да треба одбацити сваки ауторитет и сваки закон који стоји на путуослобођења. Бакуњинизам је у многим питањима сличан прудонизму, али је много више утопистички. Програм Бакуњина се састојао из повезивања принципа слободе и једнакости. Бакуњин каже да он жели остварење економске и друштвене једнакости уништењем државе и јуридичкогправа које је негација људског права, док Маркс жели то исто, али У држави и помоћу државне силе. Ми желимо реконституцију друштва и остварење људског јединства помоћу слободне федерације радничких асоцијација којесу ослобођене државног јарма.

«Ми боримо за опште народно образовање, за ослобођење и развој друштвеног живота и зато смо напријатељидржаве и сваке државности. Пошто смо уверени да народне масе у својим инстинктима носе елементе својебудуће организације ми желимо овај идеал пронаћи у самом народу. Сматрамо да народ може бити срећан ислободан само када се буде организовао у самосталне и слободне савезе ослобођене било ког државногнадзора или утицаја особа и партија“. Људска слобода се састоји у томе да сваки човек може потпуно развити своје притајене материјалне, духовне и моралне моћи и немајући притом других ограничења осим оних које намеће природа. Држава ирелигија су највеће негације слободе, а пример њеног остварења била је Париска комуна. Бакуњин не прави разлику између диктатуре пролетаријата и државности, јер обе представљају управљање мањине већином у име наводне памети мањине. Маркс жели да оснује народну државу којаније ништа друго него пролетаријат уздигнут на ниво владајуће класе. Бакуњин притом схвата да се сав пролетаријат не може налазити на челу управљања, али увођење представника пролетаријата за њега је само прикривени деспотизам мањине.

У неким радовима, Бакуњин је показао извесна антијеврејска осећања. Бакуњин користи расположење против Јевреја које верује у систем глобалне јеврејске експлоатације;
„Цео јеврејски свет, чини једну експлоататорску секту, врсту крвопија, врсту органског деструктивног колективног паразита, који превазилази не само границе држава, већ и политичког мишљења, овај свет је сада, или бар већински део, на располагању Марксу, с једне стране, и Ротшилду, са друге стране… Ово може изгледати чудно. Шта може бити заједничко између социјализма и водеће банке? Поента је да ауторитарни социјализам, марксистички комунизам, захтева јаку централизацију државе. А где је централизација државе, нужно мора бити централна банка, а где таква банка постоји, шпекулишући радом народа, наћи ће се паразитски јеврејски народ.“

Picture1

Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s