Из евроазијске Декларације из 1932. године

Овај кратак текст разјашњава неке погрешне интерпретације евроазијске идеје. Једна од њих је тврдња да је Совјетски Савез водио евроазијску политику. То није тачно јер је евроазијство идеологија. А идеологија нема директне везе са појмом геополитике. Ово је веома важно да се схвати, то јест никако не треба мешати идеологију и геополитику. Идеологија је скуп, систем идеја и концепата, а геополитика је наука о контроли простора. Дакле, евроазијство је оригинална идеологија, а геополитика или геополитике могу да буду разне и у функцији су идеологије. Евроазијство као идеологију може да подржава више геополитика, као на пример Берлин-Москва-Токио, Москва-Техеран-Делхи, Москва-Делхи-Пекинг и тако даље.

Прочитајте пажљиво неке ставке из евроазијске Декларације из 1932-ге године и сами се уверите у јасну повезаност евроазијства као идеологије са православљем, религиозним и културним слободама и слободом личности уопште, као и са њеним одбијањем марксизма и комунизма:

1) Као поглед на свет и живот евроазијство се заснива на религиозној основи. Православни евроазијци придају првостепени значај Православљу и његовој окренутости ка социјалном животу као праведном начелу на коме се гради евроазијска држава рада и општег дела. Евроазијци који припадају другим вероисповестима Русије – Евроазије прилазе ка тим задацима из дубине својих религиозних убеђења.

2) Утврђујући религиозни карактер свог система евроазијци у исто време признају област религиозних убеђења сфером безусловне слободе. Неприхватљива је било каква принуда.

3) Евроазијци, полазећи од религиозних основа, придају искључиво велико значење разумевању и пројављивању личности. Али личност се од стране евроазијаца не схвата одвојено од целости у саборности. Служењу општем делу морају да буду посвећене све њене снаге. Из тог служења произилазе и оправдавају се њиме њена права.

5) Евроазијски државни систем се дефинише као – идеократија.

9) Из саме суштине евроазијства произилази да националностима Русије – Евроазије евроазијска држава гарантује могућност стварног слободног културног развоја, суштинског самоуправљања и сарадње свих евроазијских националности. Све овога нема при комунистичком режиму.

10) Утврђујући културну и историјску самобитност света Русије – Евроазије и полазећи у свом погледу на свет од религиозних и личносних основа, како индивидуалних тако и колективних, Евроазијци признају осталом свету и његовим поделама на разнобразне културне сфере право на самосталан развој и самобитно стваралаштво. Јединство целог света они не виде у стандардизацији која се јавља скривеним циљем буржоаске западне културе и отвореним задатком Треће (комунистичке) Интернационале, већ у стварном савезу разнородних и чак потпуно различитих једне од друге култура, на основу јединства економских интереса и опште воље ка служењу ближњему. Не у насилном нивелисању под једну меру, већ у стваралачком сабору радника свих раса и националности они виде то истинско братство људи ка коме је човечанство призвано великим заветима своје историје.

14) У евроазијском државно-приватном систему приватно предузетништво се не сматра класом, већ професијом која има функционали карактер. Законодавство евроазијске државе мора да буде усмерено ка обезбеђивању стварног спровођења у живот тог циља.

18) Евроазијци одлучно одбацују материјалистичку философију марксизма. Сам марксизам, негирајући у теорији независно значење идеје, својом историјском улогом потврђује одлучујуће значење идеје у историји.

21) Предвиђајући и поздрављајући такву промену (мисли се на жељу Евроазијаца да ће комунисти у СССР-у да се приклоне њиховим идејама што се никада није десило), Евроазијци подвлаче пуну независност евроазијске ствари од принципа и смерница комунизма. Евроазијци стреме ка преображају постојећег система у СССР-у на основама евроазијства.

Овај унос је објављен под Антикапитализам, Евроазијска унија, Русија, СССР. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s