Почвенничество

Термин „почвенничество“ (од руске речи почва-земља, тло) је настао на основу новинарства Фјодора Достојевског, са својим карактеристичним позивима људима да се врате на „своју земљу“, ка народу, националним начелима.

Почвенничество је као ултранационалистички покрет, настао крајем 19. века, био уско повезан са словенофилским покретом.

Оба покрета су била за потпуну еманципацију кметства, наглашену жељу враћања ка идеализованој руској прошлости, противници европеизације Русије. Поред тога, покрети су одбацили нихилизам, класичне либералне, марксистичке и друге покрете тога времена.
Главна разлика између словенофила и Почвеничества је та, да су да први мрзели западну политику Петра Великог, а други то хвалили као предност, уз истовремено одржавање јаког патриотског менталитета за руски народ, цркву, и аутократију.
Почвеници фаворизују развој индустрије, трговине, слободе појединца и штампе. Узимајући „европску културу“, они истовремено осуђују „трули Запад“ – његову буржоазију и недостатак духовности, одбацивши револуционарне идеје социјализма и материјализма, супротне хришћанским идеалима.
Друга велика разлика је да су многи од вођа покрета и присталица усвојили милитантно анти-протестантски, анти-католички, и антисемитски став.

Концепт има своје корене у делима немачког филозофа Јохана Готфрида Хердера, који се фокусирао првенствено на истицање разлике међу народима и регионалним културама (Volksgeist, народни дух, или народна особеност). Поред тога, они одбијају универзалност просветитељског периода.

Карактеристике почвеничества јављају се у филозофским списима Николаја Данилевског, Николаја Страхова, Константина Леонтијрва и у делу „Дневник“ Фјодора Достојевског.
У другој половини двадесетог века, оживљава у „сеоској прози“ и публикацијама историјских и патриотских тема.

У данашње време на простору бившег СССР-а до данас се наставља идеолошка опозиција „западњака“ и тзв. почвеника. При том, то је актуелно углавном за Русију. У земљама, насталим на територији бивших савезних република „почвеничество“, тј. враћање коренима (почецима), усмерено је против Руса, „западњаштво“ је такође усмерено против Руса, тј. „почвеничество“ и „западњаштво“ иступа као једно исто – као антирускост.

Овај унос је објављен под Антикапитализам, Конзервативна револуција, Панславизам, Русија, СССР, Хришћански социјализам. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s