ПРИСТАЈЕ ЛИ ЕВРОПСКИ ПЕРОНИЗАМ СРБИЈИ

Правда јача од грамзивости

Једном у Паризу, Александар Зиновјев казао ми је: „Када је човек на Истоку,
он жели да буде на Западу, а када је на Западу, жели да је на Истоку”.
Смисао ових речи није био географски. Било је то доба јасне поделе на
„пропали комунизам” на једној страни и „нехумани капитализам” на другој.

У Европи данас више нема идеолошког сукоба левице и деснице из прошлог века.
У дејству је стратешка , „шаховска”, „предизборна” подела. Европска десница
постала је врло социјална, а левица се „економски либерализовала”. Једини
који нису могли да се промене јесу људи.

У Француској, Рафарен по кратком поступку тражи смену свог министра када га јавност оптужи за корупцију. У матици је демократија посустала већ на
покушају да се ограничи самовоља друштвене мањине у Парламенту. Истом
паучином прекривене су социјалне српске теме. Капиталистичко друштво тумачи
се: „зграби колико можеш”, као некада самоуправно. „Тешком транзицијом”,
правда се све.

У тренутку док отпремнина за избаченог радника износи колико и месеèне
запремине функционера, оно што је у отаџбини позитивно, јесте најава владе
о кредитима за неке од жртава које су остале без посла. Друга добра ствар је
„приватна пензија” уз допринос, који код нас у Европи одавно постоји. За све
несрећнике без посла, чији биолошки сат није незапослен, ово је најбоље што
је транзициона Србија до сада предложила.

Ипак, много тога у Србији није пошло европским правцем. У домовини, у
поновљеним ТВ емисијама, Европу шарлатански тумаче искључиво људи који у њој никада нису живели.

Европа XXI века није грабеж и некажњена пљачка; није страначка заштита
функционера; синекура у дипломатији за осредње партијце; плаћање сваке
лекарске интервенције; скупо државно школство… Европа није то.

Француска даје бесплатну здравствену заштиту од готово 100 посто (у Америци
заштита постоји само за део тела. Или оèи или, уши, или ноге… ) У Француској
је школовање у државним школама готово бесплатно. На прву прозивку,
корумпирани демисионирају. Свест о социјалној правди је огромна. Да ли се ко
сећа како је Жискар д’ Естен изгубио власт?

Лукави Митеран, у једном давном телевизијском дуелу, питао га је колико
кошта карта метроа. Наивни и добронамерни Д’ Естен, који никада у животу није сишао у метро заједно са грађанима, није знао одговор. Те вечери, власт му је у трену испала из руку, био је то крај.

Сиромашној Србији није потребан мит о освајању дивљег запада. Србији је
потребан европски, кориговани „јустиционизам”, слика света која се ситуира између социјализма и америчког империјализма.

Сам Перон наглашавао је свој европски корен. Он јасно види да капитализам
XXI века, без правих синдиката, нема! Зналачки описује начин на који
америчка администрација купује председнике земаља света, у доба када
државне ударе у Јужној Америци, организује америèка компанија „United food”,
( данас „Chiquita banana”) у земљама источне Европе).

Међу првима, Перон описује доларски лоби у Међународном монетарном фонду. У том тренутку све националне компаније у Аргентини, економску пловидбу,
железницу и авио компаније, држе Американци и Енглези. Школство је прескупо, високо школство потпуно недоступно масама, нема циркулације елита, скупе су основне животне намирнице, радна снага је јефтина, приватизација невешто урађена, синдикати лажни и лоши, а нација понижена.

Аргентина тада ствара националне компаније. Установљава синдикате који
имају највиши државни преговарачки, нестраначки статус. Усклађује плате свих
политичара који нису у привреди и производњи са платама најсиромашнијих
грађана! Евита Перон формира „странку сиромашних” и придобија читаву нацију,
јер су сви били сиромашни. Стандард просечног Аргентинца расте.

Успела аргентинска пракса постаје доктрина прихваћена у Италији и код нас у
Француској. Елементе перонизма у Европи левица зове „немарксистичком
левицом”, а десница „социјалном десницом”. Ова концепција уважава
специфичности народа, конкретних географија, економских и историјских
искустава.

Познанство са Белгијанцем Жаном Тиријаром, једним од модерних стваралаца ЕУ, за кога данас мало ко зна, чак и у Бриселу, учврстило је Перона у идеји
„европске нације”, али без укидања идентитета, језика и обичаја.

У време хладног рата, 60-тих година двадесетог века, Тиријар каже: Европа ће
имати најмање 200 милиона душа, једно тржиште, једну заставу, једну одбрану
и једну химну! Творцу модерног „европског комунотаризма” сви су се смејали.
А 1968. Перон употпуњава прогнозу: „Европа ће 2000. бити велика и
уједињена, или је уопште неће бити!”.

Остварило се. И Тиријар и Перон отишли су пре тога.

А шта је од овога важно за српско друштво које припада колективистичком
психолошком архетипу, другачијем од протестантске слике света? У тој
традицији, а делом и католичкој, ми не можемо брзо да ускочимо у опасну
замку којој се спајају хладно калвинистичко згртање пара са оријенталном, блискоисточном (не и конфучијанском) неумереношћу.

У „Србији неједнаких” људи и даље маштају о минималној социјалној правди.
Иако сви сањају богато друштво, сви не желе да се баве обртањем новца, да
буду предузимачи и банкари. Неко свој живот жели да проведе компонујући
музику, сликајући, лечећи друге људе. Њима се мора омогућити достојанствен
живот, државним, системским механизмима. Тек тада друштво постаје хумано, односно људско. Дотле је животињско.

Искључиво сурова борба човека да преживи или обогати се, нема никакав
хумани смисао. О томе довољно сведоче већ Оливер Твист и Давид Коперфилд. И
они су били жртве неких „транзиција”.

Људску дубинску потребу за Правдом, Павловљев условни рефлекс грамзивости,
није успео да уништи.

Мила Алелковић-Николић
Члан Конгреса Срба Евроазије

Овај унос је објављен под Антикапитализам, Евроазијска унија, Конзервативна револуција, Српски социјализам, Хришћански социјализам. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s