Хришћански марксизам Латинске Америке

Пише Зоран МИЛОШЕВИЋ

Упоредо са дивљањем америчког неолибералног капитализма широм света, у „стражњем дворишту“ Сједињених Држава, у Латинској Америци, бујају левичарски покрети који овај амерички модел листом одбацују

еви покрет у Европи је још током шездесетих година прошлог века дошао до закључка да је будућност Латинске Америке у социјалистичкој револуцији. Ово је образложено тиме што је у овом делу света проценат сиромашних људи и социјалне неправде био веома висок. Нешто касније, процеси глобализације и неолибералних реформи довели су до још већег, тачније драматичног незадовољства сиромашних маса у Латинској Америци стањем у економији и социјалној сфери. Поред тога, различите интеграционе идеје за Латинску Америку, које су дошле из Сједињених Америчких Држава, само су још више разљутиле сиромашне масе, што је представљало значајан подстицај за долазак левих политичких партија на власт. На власт ове партије нису дошле револуционарним методама већ изборима, мирним путем, уз помоћ постојећег политичког система, а све те партије имале су харизматичне лидере, наводи Леонид Савин, аналитичар руског портала „geopolitica.ru“. Следећа одлика левих покрета и партија у Латинској Америци је да немају јединствену идеологију, нити политичку платформу, мада имају одређене заједничке идеале и вредности. Идеологију ових покрета и партија могуће је пратити кроз неколико различитих идеја, али са заједничким циљем – ослобађање региона од сиромаштва и доминације САД-а. Зато и доминира симбиоза марксизма са хришћанством и одбацивање западне културе, која је и пресудно допринела да се укорени неправедан систем у Јужној Америци.

„ТЕОЛОГИЈА ОСЛОБОЂЕЊА“ Условно говорећи, леви политички дискурс у Латинској Америци могуће је описати кроз три скоро аутономна дела. Прво, долазак на власт социјалиста је миран продужетак оружане народноослободилачке борбе у новој форми, који се догађао у овим државама. Велики део покрета већ је дошао на власт, као на Куби и у Венецуели, или на власт тек долази, на пример, сада то чине сандинисти у Никарагви. Друго, идеологија ових народноослободилачких покрета и политичких партија заснована је на симбиози марксизма и римокатолицизма (теологија ослобођења), која је званично одбачена и осуђена од Ватикана. Треће, додатно социјалистичко усмерење становника Латинске Америке подстакле су неолибералне реформе.
Народноослободилачки покрети Латинске Америке традиционално су повезани са оружаном борбом. Чак и данас постоји неколико јаких револуционарних оружаних групација, на пример Револуционарно-оружане снаге Колумбије (FARC), које се боре за успостављање социјалистичког друштва и праведан друштвени поредак у целом свету, али то почиње од њихове домовине. Њихова идеологија је симбиоза идеја Маркса, Лењина и Симона Боливара, иако је последњи био либерал. Међутим, он је водио оружану борбу за ослобађање Латинске Америке од Шпаније и дао начела интеграције овог дела света. Следећа организација је Запатистичка армија националног ослобођења у Мексику која има сличну историју. Њихов вођа, командант Маркос био је надахнут идејама Че Геваре, и како се социјализам ширио Латинском Америком, решио је да поведе устанак у Мексику. То му, међутим, није успело, па се интегрисао у мексичко друштво. После извесног времена, тачније 1994. године, успели су да на изборима преузму власт у неколико градова покрајине Чиапас, што је довело до сукоба са војском. Трећа снага је Комунистичка партија Перуа, која је забрањена и сматра се терористичком организацијом (ова партија је познатија под именом „Сјајни пут“, Sendero Luminoso). Створио ју је у Перуу 1960. године Абимаелем Гусмана, а на оружани устанак и партизански начин вођења рата прешла је 1980. године. Међутим, после хапшења Гусмана Седера партија „Сјајни пут“ је смањила активност, али је недавно поново оживела делатност, извевши експропријацију капитала неколико банака. Комунистичка партија Перуа се залаже за револуционарно насиље, наводећи да се бори за „четврти пут марксизма“, тј. да постоје четири нивоа марксизма: Маркс – Лењин – Мао – Комунистичка партија Перуа.

Овај унос је објављен под Хришћански социјализам, Че Гевара. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s