Кубански социјализам је међународни пример хуманитарне привреде


На конференцији у Хавани, под називом „Интелектуални сусрет за мир и очување животне средине“, присуствовало је најмање 120 новинара, аутора и професора са Кариба, Афричких земаља и Америке. Главна тема је била мир у свету, еколошки покрети, нео-либерални капитализам и значај социјализма.

Фидел Кастро је позвао све да дођу по моралној дужности јер се мора стати на пут изумирању човечанства и ширењу предаторског нео-либералног глобалног капитализма.

У свом говору, између осталог, Кастро је изразио забринутост због неизбежног колапса Wалл Стреет-а и међународног монетарног система. Рекао је да је папирни новац безвредан ако нема „подршку“ злата и других сличних средстава. Уништавање средине је бескласно, јер ћемо на крају сви патити, богати и сиромашни ако нео-либерализам настави са својом глобалном деструкцијом.

Кастрова порука је била јасна. Кубански социјализам је међународни пример хуманитарне привреде у свету. „Имамо преко 80.ооо лекара, а тренутно обучавамо 830 пакистанских студената медицине, као и многе друге студенте из целог света.

Није нас изненадило ни то, што смо имали само две кратке паузе за кафу у деветочасовном заседању, али такав је Кастро. Има 85 година и такву инспиративну енергију на којој му могу завидети многи млади људи. Иако је имао здравствених проблема, и чак ходао само уз помоћ телохранитеља, остао је доследан у свих девет сати заседања. Сви присутни су га са поштовањем ословљавали са „Комаданте“.

Давао је опширне одговоре током заседања, коментаришући презентацију, постављајући питања, и чак подсетио све на кубанску револуцију, и на хуманитарне напоре Кубе у последњих 50 година.

Лажи и пропаганде ових корпоративних и капиталистичких медија била је једна од важнијих тема тог дана. Неких 40 људи је износило брифинге у вези ове теме и своју забринутост. Један од учесника је изјавио да глобални медији теже да створе монокултуру ума у капиталистичким земљама.

Куба је интернационални пример потенцијалног социјализма и симбол изазова за тржиште капитализма. У Америци постоји континуирана пропаганда против кубанске револуције. Кастро се описује као војни диктатор, који врши репресију над својим народом и блокира слободу Кубе. Али овакав опис негира неоспорне друштвене помаке, који су се десили под његовим руководством. Ти помаци чак могу служити као пример другим земљама и друштвима како се ресурси дају у хуманитарне сврхе.

Савремени нео-либерали капитализма подривају плате, синдикате и социјалну заштиту, што доводи до ширења сиромаштва, глади и екстремне неједнакости међу људима. Куба је доказ и демонстрација да хуманитарни социјализам ради за масе.

Куба је такође прва у свету по питању органске пољопривреде. Има пуну запосленост, нула глади и сиромаштва и најбољу здравствену заштиту на свету. Кубански живот је једнак америчком, што се тиче образовања и универзитета, а плаћен је од стране државе за све студенте.

Како се медији залажу за реформе, ипак се може видети како десетине хиљада младих људи из целог света стижу на Међународни сајам књига у Хавани. Ово су мулти генерације на које не могу да утичу медијске рекламе.

Кубанци представљају људе који прихватају равноправност социјализма и колективан раст на побољшању, у сваком погледу и ако је потребно, снажно ће бранити свој начин живота.

Са тим студентима и младим људима смо се смејали када смо их питали да ли хоће један МцДоналд’с Хаппy Меал. Управо су завршили три године латинског и почињу са класичном Грчком. Имали су курсеве историјске и модерне Латинске Америке и европске литературе и уметности. Њихов факултет је бесплатан, а Влада обезбеђује све уџбенике и животне трошкове.

После распада великог СССР, Куба је изгубила највећи део субвенција из социјалистичког блока. Раних 1990-тих били су у тешкој транзицији. То се десило када је Куба отворила врата онима који су хтели да оду из земље, и неких 30.000 људи одлучује да се пресели у Америку. Ипак, 10 милиона људи одлучује да остане у својој земљи и изграде независну социјалистичку земљу, што и јесте Куба данас. Неколико других јужноамеричких земаља, посебно Венецуела и Еквадор су узели у обзир кубански успех и иду кораком Кубе у тражењу социјалистичке једнакости.

Неки од Американаца верују да када сениорски лидер, који влада земљом од 1959.године, умре, америчке корпорације и расељени Кубанци ће се вратити у Хавану, а са тим, вратити капитализам у земљу. Требало би свима да буде јасно да више генерација Кубанаца то никада неће дозволити, а и има све више људи широм света који мисле као они.

Извор: Вестинет.рс

Овај унос је објављен под Кастро, Куба. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s