У болним догађајима кризе умире либерални систем. Капитализам, који је произашао из либералног система, више није у стању да гарантује немачком народу храну, одећу и смештај, што је проузроковало монструозно сиромаштво широкох маса, пролетерском незапосленошћу и уништењем сељаштва.
Либерална друштвена и државна структура, грађанска држава и парламентарна демократија више се не могу органски ујединити и користити силе немачког народа, што ће, настојећи да уклони унутрашње супротности и повећа спољне утицаје, наићи на потребу успостављања националне слободе.
Либерално поимање културе, рационализам и материјализам, лишило је немачког човека смисла за живот и изазвало у његовој души неспокојство, бесмисленост, очај, а доминација оваквог система уништава свако друштво изнутра.
…
Основни закон капиталистичке економије је „неповредивост приватне својине“; основно учење капиталистичке економије је стварање међународне светске економије која је крунисана са јединственим златним стандардом. Докле год постоје ови стубови капиталистичког економског система, неће бити никаквих промена тренутног тмурног стања у Немачкој!
Суштина данашњег класног поретка и парламентарне демократије лежи у противприродном раслојавању друштва које се заснива на моћи новца у којем се професија и звање у 97 од 100 случајева међусобно супростављају. Ова неприродна стратификација изазива све јаче сукобе у народном организму, чија се животна снага исцрпљује и истовремено се изазива принудна зависност нације. Владавина материјализма која се оваплотила у гротескној ревизији људског духа и његових производа, посебно технике, све више и више удаљава живот немачког човека од његовог бића: природе, историје, судбине, Бога. Материјализам је његов живот учинио неспокојним, без виталних корена, бесмисленим. Одрицање свих национлних врлина и нестанак религиозности требало би пре или касније да доведе до кобних последица – порицања живота.
.
..
Схватајући ове чињенице, њихове узроке и последице, Црни фронт стреми ка тоталној револуцији која ће уништти тренутни економски систем, државу, културу и створити нови поредак заснован на заједништву нације и њеним специфичним особинама које се манифестују у економији, држави и култури.
Ова револуција је социјалистичка, јер негира приватно власништво над земљом, грудом, сировинама и средствима за производњу и проглашава немачки облик наследног поседа, који је једнако непријатељски настројен ка западњачком капитализму и обичном бољшевизму. Истовремено, револуција предвиђа излазак немачке социјалистичке националне економије из међународне светске економије, што би за последицу имало природну појаву сопствене валуте у оквирима немачке планске економије. Сврха планске економије јесте да задовољи потражњу немачког народа, што захтева аграризацију Немачке, унутрашњу колонизацију и расељавање градског становништва, апсолутну аутаркију и монопол над спољном трговином.
Ова револуција је националистичка, јер се бори унутар нације за стварање органске корпоративне државе, и изван, за националну слободу Немачке. Унутрашња реорганизација је предуслов за национални рат за ослобођење који ће на силу срушити ланце Версаја и ратних репарација који сада поробљавају Немачку. Само постизањем сопствене националне слободе Немачка може живети у миру међу народима Европе и света, у миру заснованом на поштовању према природи и племенитости ових других народа, народа за које национализам у принципу признаје иста права на живот и развој. Устав ове Немачке државе ће бити заснован на самоуправи слободних задруга (тзв. корпорација), што је далеко од једноличне фашистичке државе и од нашег садашњег система анонимног парламентаризма. Само под овим условима биће могуће стварање великонемачке државе.
Ова револуција је народна, јер се она враћа уназад, ка источницима народног живота, она зна и потврђује ту судбинску условљеност нашег народа, нашег немачког живота, и види у његовом остварењу употпуњење правог значења бића, „Воље Божије“. Оживљавање религиозности без црквене догматике једнако је нужно овој револуцији колико је и радосно убеђење у идеалистичке светоназоре као главне компоненте конзервативне суштине.
Стога, Црни фронт немачку револуцију поима као: социјалистичку у економској сфери, националистичку у државној сфери, народну у културној сфери.
Црни фронт се с непоколебљивом чврстином бори против система, без обзира да ли систем вијори црно-бело-црвену заставу конзервативних реакционара или црно-црвено-златну заставу либералних реакционара. Црни фронт зна да наше непријатељско држање према ова ова табора ствара савез између система и Црвеног фронта, оног који је стајао иза револуције 1918, али схватамо да ће овај савез престати да постоји када се систем сруши и тада ће сукоб између Црног и Црвеног одлучити судбину Немачке. Дубоко верујући у судбину, мотивисани милионским жртвама Великог рата, Фрајкора, и оних који су пали у послератном хаосу, Црни фронт се обавезује да поведе борбу и победи у њој како би Немачка живела!
Живела Немачка!
Револуционарни национализам 